POST PO POST DO LJUBAVI
Ima jedno godinu ipo od kako sam u virteli.Prošla sam sve.Virtuelne ljubavi koje su sve kao najveće,prave,izdizane u postovima,opevane.
Ljude koji ti se nakače pa te pljuju i ne prestaju a pri tom glume žrtve.
Stapanje u masu.Trku za prestiž ludila.Popularnost oko komentara.Borbu za maglu sa ljudima koje ne poznaješ.
Pitam se ima li sve to smisla?
Da li je u virtueli stvarno moguća ljubav?
Imala sam jednog.Moj muž se odselio.Razvod u toku.Od onog divnog braka u kom nisam imala vremena ni za prijatelje došla sam na net.
Tako bezveze.Jedne večeri,nakon što sa odgledala Džuli i Džulija.Pisala nekakve gluposti ne bi li se iščupala iz bedaka.Recepte za kolače...poruke bivšeg muža.
A onda se pojavio on.Ni od kuda.Ja ranjiva.On dobro laže.Meni su laži toliko potrebne bile.Sve samo da zataškam tugu.Kao nekakav flaster na ranu.
Klasika.Post po post do ljubavi.On je počeo prvi da piše meni ali ruku na srce ja sam isprobavala da li mogu da ga smantam.
Samo što sam u tom isprobavanju ja bila ta koja se zatreskala.Usled ranjivosti idealizacija je desetostruko veća.
Upijala sam njegove reči.Postove.Videli smo se.Preneli sve na javu.Bilo je bolje nego na ekranu.
Uskoro je počeo da piše pod drugom nikom.Postove tipa završili smo.Neka sa bloga se prišljamčila i pisala uvrnute postove o njemu i meni mesecima.
Konačno...saznala sam da on imanih nekoliko njih na netu.Svima kao piše a ne piše nikome.Piše da privuče...šta već...Otačila ga.
Pobegla na drugi blog.On došao zamnom.Smuvao se sa mojom čitateljkom.
Raskinula je sa njim.Sada je u ljubavi sa onom što je uvrnuto pisala o nama.
Pitam se ima li smisla sve ovo?Virtuela?
Da li su ljubavi u virtueli uopšte moguće?
Ne znam.Nije ni važno.nije vredan jedan da se po njemu sudi.Ja samo mesecima osmatram.
A onda,,,
Onda se setim da postoji jedna,barem jedna duša koja mi je prirasla za srce i da zbog nje sve ovo vredi.
Ja sam u virtuelu došla samo i isključivo da bh pisala...
A ispalo je da upravo pisanje ima najmanji značaj
Ta je jedna duša virtuele,Ona opravdava trku za prestiž ludila.
Imate li vi vašu dušu u virtueli?
Pozdravljam vas do narednog pisanja!
DA LI U VEZI ZAISTA SVE ZAVISI OD ŽENE?(KAO ŠTO SE PRIČA)
Jedno od meni najfascinantnijih mesta koje sam posetila bio je muzej Salvadora Dalija.Zaprvo meni je to više ličilo na nekakav začaran prostor.Kao da sam se na tren zadesila u nekoj bajci.
Na toliko slika bila je njegova žena i muza,večna inspiracija, Gala.Osim što mu je bila žena i inspiracija,Gala je bila i njegova menadžerka.On je bukvalno zavisio od nje.Decu koliko znam nisu imali.Ali su zato imali jedan od naintrigantnijih brakova.Naime Gala je sve držala u sopstvenim rukama.Izlazila tokom braka sa mlađim muškarcima,kojima je bila opsednuta.
Salvador jednostavno nije mogao bez nje.Ni u kom smislu.Kada je umrla polako je počeo da propada.
Odmah mi je pala na pamet ona izraka da žena drži sve konce u braku.Da upravlja svim i da od muškarca može da načini čoveka po svom obliku.
Tako su govorile generacije u nazad.Naše majke,bake...
Pa su izmislili i onu žena je stub,temelj braka.Iza svakog uspešnog čoveka stoji žena i slično.Sve je u ženinim rukama.
Istina u vezi uvek zavisi više od jedne osobe.
Ali da li je zaista žena odgorna za sve? Da li sve zavisi od nje?
Ako jeste onda nije ni čudo što ni sa kim nisam uspela da se zadržim.Jer vidite ,ja mogu da upravljam i manipulišem mada to nikada ne radim svesno i ne bih to baš tako nazvala.Pre bih neku neodlučnost,čekanje,odlaganje ...pa oni stvore utisak da se igram.Pri tom ne obećavam ali baš ništa.
Međutim kada se zaljubim sve pada u vodu.Čak i da želim i teram sebe da tak uradim ja se nekako podredim muškarcu i oblukujem po njemu.On je za mene centar sveta.Radim ono što sam mislila da neću nikada...
Vaspitavana da ćutim,da je tako najbolje jer muškarci ne vole žene koje puno pričaju,da ne poveravam uvek sve tom nekom,da ga smatam na sex u kriznim mometima ja sam uvek radila suprotno.
Sada je opet vreme da se zapitam da li je tako trebalo.Posle tačno 5 minuta razmišljanja...
Shvatila sam da sam ja ja.Da sam takva baš zato što ne dozvoljavam da drugi utiču na moje odluke koje povlače dela.I da mi je zaprvo u životu bio potreban muškarac koju će me prihvatiti takvu kakva jesam.
Naravno isto važi u obrnutom smeru.
Izreka da je sve u ženinim rukama po meni je smišljena da bi žena na posletku mogla da se okrivi za sve ako nešto krene po zlu.
Zaljubljena žena ne ume da drži kontrolu.Ona se podređuje.
A ja sam bila takva.I nije mi žao.Tako ponašanje često navlači kretene.Odvlači one normalne.Jer kreteni se primaju kada si na početku odbojna.A oni normalni kada si sasvim ok.
Ubrzo se sve obrće.Kreteni preuzimaju kontrolu.Normalni(kojih ima više) se dogovaraju,ravnopravni su pa čak često i podređeniji ženama.Ali onda mi postajemo veštice.
Da li zaista od žene u vezi zavisi sve?
Šta vi mislite?
Prva iznosim glas da se ne slažem sa ovom konstatcijom ali da prihvatam sva mišljenja.
Uostalom imajte u vidu da smo se u današnjem vremenu zamenili.Žene se ponašaju kao muškarci,muškarci su osećajniji od žena.
Možda sada treba da obrnemo i kažemo da sve zavisi od muškarca.I tako se sve obrnulo.
Šta kažete?
STAVKA:MORAM DA IMAM NEKOGA
Konačno jedan dan sama.Sama samcijata.Rekoh da pogledam malo tv kad ono samo Turske serije.Odoše Turci od nas al mi od njih nikako.
Kažu male sredine zaista zatupljuju.Predrasude caruju.A ja kažem kako me onda svi gledaju kao da sam bolesna i da ću da umrem kada kažem da sam se razvela i to u sred centra Beograda? Kao a mi nešto fali.Kao da su svi uspeli sem mene
Toliko razvoda.Toliko izreka kako bi iste opravdali.A ja svoj čak nisam ni želala.No neću da kukam.Šta je tu je.Sada razmišljam šta i kako dalje.
Da se udajem nema šanse.Šta je bilo bilo je.U ljubav nekim čudom još uvek verujem.Ponovo osećam te sažaljive poglede na sebi,kao da želim da ih sperem i razmišljam...
U ovoj zemlji gde ispadaš budala kada promovišeš istinu.Gde nema nikakvih mogućnosi ni šansi a sve se rešava na prevaru ostaje nam...LJUBAV.
Sve je to ok.Ljubav jeste kraljica svih osećanja ali kada je ona prava.A koliko nam se prava dogodi u životu?Jednom ili dva puta...
Ali nema veze barem da mislimo da je prava.Jer da li je prava ili ne znamo tek kasnije...
Međutim ja ovde zapažam situaciju daj šta daš ili u prevodu moram nekoga da imam!
Moram da imam nekoga zbog rođaka i prijatelja.
Da ne sedim sam na svadbama i proslavama.
Moram da delim sa nekim račune.
Moram da imam nekoga da mi kuva ručak.
Ma moram da mi kupuje gaće jer ja to ne volim.
Moram da bih imao decu.
Moram da bi mi čistio sneg ili nameštao sijalicu.
Moram da imam redovan sex jer me mrzi da više jurim po netu
Moram zato što moram i zato jer će na mene svi gledati kao da mi nešto fali ako nemam nikoga.
I tako svi tražimo svi hoćemo nekoga a niko nema nikoga.
Ljubav se ne traži ona nalazi nas.Dokle god je tražimo nećemo je naći.
Ona je u nama.
A kada je ona prava onda nam ništa nije važno.Ne podređujemo se potrebama i ne komuniciramo isključivo nižim bićima.
Nije nam čak važno ni da li je uzvraćena jer slavimo osećanje koje nam je dato.
Ne smišljamo kako da vežemo nekoga .
Nemamo vremena da slavimo tuđu patnju (kao što inače činimo)jer smo previše zauzeti sopstvenom srećom.
Moram da imam nekoga stavka je postala u ovoj zemlji obaveza.
E ne moram.Ne moram da imam nikoga.
Ako ću tog nekoga da imam radi reda.Neću da tražim ljubav ako me ona ne nađe.
Ne treba mi niko ako o nije to .
A kako ću znati da je to to?
Jednostavno je...
Neću se pitati niti sumnjati.Znaću.To je i glavna stvar kod ljubavi.
Želim vam lepo veče!
BOLJE VAS NAŠLA!
Razmišljam.Net očigledno u ovoj zemlji čini mnogo toga.Kao da su nam ukrali živote pa imamo utisak da na njemu možemo da ostvarimo ono što na javi nismo.
Sećam se kako sam počela da blogujem,ima tome već godinu ipo,na jednom servisu.Pisala sam iz srca.Komentari su počeli da pistižu u velikim količinama.Svako je imao nešto da doda,posavetuje,kaže kako bi bilo bolje ovako,onako.Analizira moj psihološki profil.
Ubrzo sam počela da pišem za publiku.Ne onako kako bo želela nego kako bi trebalo.Da bi se sklonila od objašnjavanja,rasuđivanja,kritika,razjašnjavanja otišla sam na drugi sajt i krenula iznova.
Sasvim novi ljudi.Ponovo komentari.Sticanje dragih osoba...
Dođe vreme kada jednostavno želimo da pomenimo sve.Nestalna po pirodi uvek sam menjala gradove,države,škole,ljubavi...a onda se pre nekoliko dana i razvela.Razvod međutim nikada nisam želela.
Početak...ponavljam u sebi.Potreban mi je novi početak.Sve novo.
A onda se pitam da li je počak samo nastavak starog ili novo?
Na um mi pade...
Nada...
Iluzija ili zanos početak prodaje nadu.A ona nam je svima uvek potrebna.
Tako reših da dođem malo i kod vas.
Ne znam kako ovde stvari funkcionišu...
Nadam se samo da nije komentar za komentar da bi se obezbedila nekakva čitanost jer smatram da je operećenost komentarima najbolji put do neiskrenosti.
U svakom slučaju družićemo se.
Imam samo da kažem...
Bolje vas našla!
Sve vas pozravljam!
|
